Физичка и хемијска својства масних киселина

Физичка и хемијска својства масних киселина

(1) Боја и мирис
Чисте масне киселине су безбојне, а неке масне киселине имају свој јединствени мирис.
(2) Густина
Релативна густина масних киселина је генерално мања од 1, обрнуто пропорционална њиховој релативној молекулској маси, опада са повећањем температуре и опада са повећањем дужине угљеничног ланца. Што је више незасићених веза, то је већа густина.
(3) Тачка топљења
Тачка топљења масних киселина расте неправилно са повећањем угљеничног ланца. Тачка топљења масних киселина са непарним атомима угљеника је нижа од оне њихових суседних парних атома угљеника. Тачка топљења незасићених масних киселина је обично нижа од оне засићених масних киселина. Што је више двоструких веза, нижа је тачка топљења. Што су двоструке везе ближе крајевима угљеничног ланца, то је виша тачка топљења. [3]
Увођење двоструке везе у угљенични ланац смањиће тачку топљења масне киселине. Што се положај двоструке везе приближава средини угљеничног ланца, то је веће смањење тачке топљења. Ефекат цис двоструких веза је већи него код транс дуплих веза. Тачка топљења опада са повећањем двоструких веза, али то није случај за коњуговане двоструке везе. Тачка топљења ће се повећати након хидрогенације, транс-реакције или изомеризације некоњугованих двоструких веза у коњуговане олефинске киселине. Тачка топљења сваке масне киселине са непарним бројем атома угљеника је нижа од оне најближе масне киселине са парним бројем атома угљеника. На пример, тачка топљења хептадеканоичне киселине (61,3 степени) је нижа од оне октадеканске киселине (69,6 степени) и хексадеканоичне киселине (62,7 степени). Овај феномен постоји не само у масним киселинама, већ иу другим једињењима дугог угљеничног ланца.
(4) Тачка кључања
Тачка кључања масних киселина расте са дужином ланца угљеника. Масне киселине различите засићености, али исте дужине ланца угљеника имају сличне тачке кључања.
(5) Растворљивост
Масне киселине нижег реда су лако растворљиве у води, али како се релативна молекулска маса повећава, растворљивост у води се смањује и оне постају растворљиве или нерастворљиве у води, али растворљиве у органским растварачима. Генерално, што је нижа масна киселина, то је већа незасићеност и већа је њена растворљивост у органским растварачима. Што је температура виша, растворљивост је већа, а што је дужи ланац угљеника, то је нижа растворљивост.
Физичка својства супстанце су манифестација њеног хемијског састава и структуре. У масним киселинама вишег реда постоје неполарни дуги угљенични ланци и поларне -ЦООХ и -ЦООР групе. Дужина угљеничног ланца и број незасићених веза варира, што резултира разликама у физичким и хемијским својствима масних киселина, од којих су неке мале, неке велике, а понекад мале разлике показују велики значај.
Масне киселине се могу изразити на следеће начине: њиховим називима, бројем атома угљеника, бројем и положајем незасићених двоструких веза. Када изражавате њихова имена, прво напишите број атома угљеника, затим број двоструких веза и на крају употребите △ и број у горњем десном углу да означите положај двоструке везе и додајте Ц (цис, цис) или Т (транс, транс) после броја позиције двоструке везе да би се означила конфигурација двоструке везе. На пример, хемијски назив линолне киселине је цис, цис-9,12-октадеценска киселина.